Šećerna bolest – Diabetes Melitus

Dr Saša Avakumović

Šećerna bolest (dijabetes) je stanje trajno povećanog šećera u krvi, nastalo nasleđem i delovanjem raznih uticaja sredine u kojoj pojedinac živi. Ono je doživotno, skupo, komplikovano, i po život opasno stanje, sa kojim se može proživeti normalan i kvalitetan životni vek, ako se pravilno leči, izmene navike, prihvati samokontrola i sprovede samodisciplina.  Ne postoji “lakša” ili “teža” šećerna bolest. Ukoliko se ne prihvate pravila ponašanja i lečenja, šećerna bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija i invalidnosti. Kada nastanu komplikacije, privlačan naziv “stanje” za šećernu bolest se zamenjuje “oboljenjem”. Dijabetes, naročito tip dva, značajan je uzrok vaskularnih oboljenja, a predstavlja najčešći uzrok slepila, terminalne bubrežne insuficijencije koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega, a dve trećine pacijanata koji su preležali infarkt miokarda ili moždani udar imaju tipa dva dijabetesa ili stanje visokog rizika na tu bolest. Savremena nauka, obolelog od šećerne bolesti tretira kao osobu koja je već preležala infarkt miokarada, što se tiče vrste i ciljeva terapije. Zbog toga je pažnja usmerena na rano otkrivanje i aktivnu potragu za neotkrivenim dijabetičarima. Pored ovoga oboleli od šećerne bolesti moraju biti “školovani”, odnosno moraju znati sve o ovom stanju.

 

Osoba može dobiti šećernu bolest ako je nasledila sklonost za ovo oboljenje. Međutim, pojava šećerne bolest uslovljena je delovanjem činilaca iz sredine u kojoj osoba živi. Ti štetni faktori iz sredine su dobro poznati medicinskoj nauci. Čovek ne može da promeni nasleđe, ali može da utiče na način na koji živi – da bi sprečio ili odložio pojavu šećerne bolesti. Dakle, kod rizičnih grupa treba sprovesti promenu načina i količine hrane koja se koristi uz veću angažovanost tela- fizička aktivnost. Ako za godinu dana smanjite telesnu težinu za pet odsto, redukujete unos masti i u ishranu uvedete namirnice bogate vlaknima (boranija, pasulj, kupus…), rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se prepoloviti. Ovo je pokazala jedna naučna studija sprovedena u  Finskoj. Studija je još pokazala da je rizik od pojave dijabetesa, ako se sprovedu ove najprostije mere, smanjen za celih 58 odsto.

 

Povećanjem fizičke aktivnosti možemo uticati na smanjenje rizika za nastanak jednog broja bolesti, kao što su srčane bolesti, visok pritisak, ali i dijabetes. Ove bolesti se mogu sprečiti, odložiti njihov nastanak ili ublažiti, ali se ne mogu izlečiti samo fizičkom aktivnošću ili zdravom ishranom. Svaka osoba može minimalnim povećanjem fizičke aktivnosti i  minimalnim promenama u ishrani smanjiti rizik od nastanka šećerne bolesti, u nekim slučajevima i višestruko. S druge strane, treba znati da nije sve u faktorima sredine. Dosta toga zavisi i od toga šta čovek nosi u svojim genima. Nauka je dokazala da ima ljudi koji nose genetsku predispoziciju za razvoj pojedinih bolesti  pa tako i dijabetesa. Kod ovih osoba promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu, uprkos genetskom opterećenju, odložiti nastanak bolesti. Šta više, dijabetes tipa dva se kod nekih bolesnika može “držati pod kontrolom” samo dijetom i fizičkom aktivnošću, a ukoliko to nije dovoljno, dodaju se i odgovarajuće tablete-lekovi. Posle desetak i više godina uspešnog lečenja tabletama može nastupiti iscrpljenje funkcije pankreasa, kada tablete više ne pomažu, pa se bolesnik mora prevesti na dalje lečenje injekcijama insulina.

 

Treba naglasiti, kako ne bi ostalo nedorečeno, dijabetes tipa 1 ne može da se prevenira, ali je interesantno da se savremenim metodama može utvrditi rizik za obolevanje pomoću otkrivanja određenih antitela iz krvi. Ova ispitivanja su skupa i specifična a sprovode se samo u cilju naučnih istraživanja, na koje ispitanici sami pristanu, skrining na ova antitela se ne sprovodimo u širokoj populaciji. Na kraju nije ni etički nekome utvrditi rizik, upozoriti ga na postojanje rizika a onda mu saopštiti da nažalost još uvek ne postoji agens ili postupak koji bi sprečio nastanak bolesti.

Šećerna bolest se prepoznaje po pojačanoj žeđi, češćem noćnom mokrenju, pojačanom apetitu uz redovne obroke, zamaranju i gubitku telesne težine. Ali može se desiti da ove pojave ne postoje, što je još gore ovo se dešava često. Zato se šećerna bolest kod mnogih ljudi “otkriva” slučajnim ili ciljnim merenjem visine šećera u krvi. Ako postoji granično viši šećer u krvi (6-7 mmol/l), potrebno je uraditi opterećenje sa šećerom. Tako se otkivaju osobe koje imaju “latentnu šećernu bolest” (intolerancija glukoze, predijabetes).  Ovo stanje uvek prelazi u šećernu bolest, ako se ne prihvate mere sprečavanja šećerne bolesti (rekreacija, ishrana, opuštanje, smanjenje telesne težine kod gojaznih). Gojazni ljudi sa ovim stanjem se mogu lečiti lekovima, ali to zahteva više angažovanja, vremena i nažalost je manje uspešno. Zato treba insistitrati na pravilnoj ishrani i redivnoj fizičkoj aktivnosti kako bi se telesna težina dovela što bliže normalnoj-idealnoj telesnoj težini.

 

I zato ćemo ponoviti kako bi ove činjenice o dijabetesu imali uvek na umu. Suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanje veće količine hrane, pojava učestalih infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristični su simptomi dijabetesa. Pre nego što se pojavi manifestni oblik, dijabetes prolazi kroz fazu preddijabetesa. Za savremenu nauku a i samog pacijenta, kao i za posledice šećerne bolesti, najbolje je pacijenta “uhvatiti” u ovoj fazi, tada je terapija “najlakša” ali i najracionalnija.

 

Ali nažalost, statistika pokazuje da od dijabetesa trenutno u svetu boluje  oko 246 miliona ljudi a očekuje se da brojka obolelih dostgne neverovatnih 380 miliona ljudi do 2025. Svetske statistike beleže preko 3,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje u svetu, koji se mogu  pripisati dijabetesu kao glavnom razlogu umiranja. Nažalost svakih 10 sekundi u svetu jedna osoba umre od bolesti čiji je uzrok dijabetes a za isto to vreme, kod dve osobe se razvije dijabetes. Šećerna bolest je četvrti po redu, uzrok smrti u savremenom svetu. Ako potražimo glavni  uzrok umiranja obolelih od šećerne bolesti videćemo da su to kardiovaskularne bolesti , kojima se pripisuje oko 50 % uzroka smrtnosti ali i nastanak velikog broja invalidnosti. Nažalost statistika u svetu govori da svako treće dete koje je rođeno nakon 2000.godine ima prognozu da će razviti dijabetes. Od dijabetesa tipa 1 u Srbiji godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina. U odnosu na broj obolelih od dijabetesa tipa 1, broj obolelih od dijabetesa tipa 2 je mnogostruko viši (95%). Tužno, ali nažalost i istinita je činjenica da svakog dana u svetu, kod više od 200 dece se dijagnostikuje dijabetes. Što se tiče životnog veka, u proseku, ljudi sa dijabetesom tipa 2 umiru 5 – 10 godina pre od vršnjaka koji nemaju dijabetes. Osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju dva puta veću verovatnoću da će doživeti infarkt ili moždani udar, u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes. Najmanje 50% od ukupnog broja osoba sa dijabetesom nisu svesni stanja u kojem se nalaze. Takođe treba reći da se  dijabetesa tipa 2 može  sprečiti usvajanjem zdravog načina ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti i to do 80%.

 

U Srbiji trenutno živi oko pola miliona osoba ili 6,7% stanovništva koji boluju od dijabetesa. Nažalost, to je jedno od pet oboljenja koje najviše opterećuje društvo i zdravstveni sistem. Srbija spada u zemlje sa srednjim rizikom od umiranja od ove bolesti sa 34,3 (na 100000 stanovnika) u 2006. godini. Od 10 obolelih osoba, devet pacijenata ima dijabetes tipa dva koji je u velikoj meri  povezan sa nezdravim stilovima života, nepravilnom ishranom i sa gojaznošću.

 

Obzirom da u našoj zemlji imamo sve više gojaznih, da živimo sve brže i hranimo se sve lošije postavlja se pitanje koliko smo u riziku da obolimo od šećerne bolesti. Najprostije, možete smatrati da ste u grupi rizičnih osoba ako imate viška kilograma, u porodici neko je bolovao ili boluje od šećerne bolesti i ako  niste fizički aktivni. Mislite na vreme na svoje zdravlje jer uvek je bolje sprečiti nego lečiti.

 

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.